Sapuni za pranje veša

Sapuni za pranje veša se na našem podneblju najčešće izrađuju od životinjskih masti, ali se mogu koristiti i biljna ulja. Ne daju sve masnoće jednako dobar sapun. Svaka masnoća se sastoji od različitih vrsta masnih kiselina. Od ukupno osam masnih kiselina, koje se mogu naći u sastavu masnoća, najveću moć čišćenja daju laurinska (C11H23COOH) i miristinska (C13H27COOH). U sledećoj tabeli je prikazan ukupan sadržaj ove dve masne kiseline u pojedinim masnoćama. Tabelu treba shvatiti kao rang listu za izbor najpodesnije masnoće:

Masnoća Sadržaj miristinske + laurinske kiseline u %
Kokosovo ulje, rafinisano 93
Kokosovo ulje, hladno ceđeno 67
Ulje palminog semena 65
Kozji loj 16
Mlečna mast 15
Ovčiji loj 14
Goveđi loj 8
Medveđa mast 2
Jelenski loj 1
Svinjska mast 1
Pileća mast 1
Pačija mast 1
Palmino ulje 1
Guščija mast 0
Maslinovo ulje 0
Suncokretovo ulje 0
Ulje budevskog semena 0

Ako masnoća ne sadrži nijednu od ove dve kiseline (npr. maslinovo ulje), ne znači da sapun od te masnoće neće imati nikakvu moć čišćenja, već treba imati na umu da prisustvo ovih kiselina veoma poboljšava efikasnost pranja. Tako npr. ako imamo na raspolaganju ovčiji loj i svinjsku mast, iz tabele vidimo da je ovčiji loj mnogo bolji izbor.

Kao baza može se koristiti masna soda, čime se dobija natrijumski sapun ili ceđ od pepela drveta, čime se dobija kalijumski sapun. Može se primenjivati hladni postupak, ali je uobičajeno da se koristi topli postupak, odnosno kuvanje sapuna.

KUVANI SAPUN OD MASNE SODE

Moguća su dva pristupa, koji su pomenuti pod 2. i 3. u teorijskim osnovama. Stoga su moguća i dva postupka koji daju kvalitativno različite sapune:

1. Postupak dobijanja sapuna sa glicerinom

2. Postupak dobijanja čistog, bezglicerinskog sapuna

1. POSTUPAK DOBIJANJA SAPUNA SA GLICERINOM

Ovaj postupak je sličan hladnom postupku, prva tri koraka su identična, pa neće ni biti opisivana. Poenta je da se što je moguće tačnije izmere sastojci. Razlika u odnosu na hladni postupak je što nema miksiranja, već se sapunska masa kuva na tihoj vatri uz lagano mešanje, što može potrajati satima. Posuda za kuvanje može biti od nerđajućeg čelika ili tučana, eventualno emajlirana, ali nikako ne bi smela biti aluminijumska, pocinkovana ili mesingana. Može se koristiti i posuda od ugljeničnog (rđajućeg) čelika, ali će to uticati na boju sapuna - biće tamniji. Ako se raspolaže štapnim mikserom, može se primeniti kombinovani postupak, tj. započne se kao hladni postupak, pa kad se uoči “trag”, nastavlja se kao topli postupak. Korišćenje miksera znatno skraćuje trajanje postupka, ali nije neophodno imati ga.

U toku kuvanja se u masi, koja je na početku providna i retka, uspostavlja proces saponifikacije, pa sapunska masa dobija izgled kao na slici:

Kako saponifikacija odmiče, masa je sve gušća, sadrži dosta guste pene, pa treba smanjiti grejanje, jer u protivnom može da pokipi. Na sledećoj slici se vidi kako izgleda u toj fazi:

Nakon nekog vremena nestaje pena, sapunska masa se raslojava - u gornjoj zoni se pojavljuje sloj komadića sapuna, a ispod njega je sloj providne mase, odnosno sastojci koji još nisu odreagovali. Masa sada izgleda ovako:

Uz stalno lagano mešanje, vremenom će sloj sa sapunom biti sve veći, a providna masa će se smanjivati. Na kraju u potpunosti nestaje providne mase, što je znak da se sapun skuvan.

Nakon toga treba proveriti da li dobijeni sapun sadrži previše masne sode koja nije odreagovala. To je najjednostavnije izvesti jezikom. Malo sapunske mase se zahvati kašikom i nakon što se ohladi dodirne se vrhom jezika. Treba vrlo malo da pecne, jedva primetno. Ako pecka kao baterija 9V, ima previše masne sode, pa treba dodati masnoće i kuvati još 10-15 min, pa onda ponoviti test. Ako se ne oseti nikakvo peckanje, ima viška masnoće, pa treba dodati masne sode, rastvorene u vodi, pa nastaviti kuvanje 10-15 min i ponoviti test.

Sapunska masa se sipa u kalup, koji je najčešće četvrtastog oblika, napravljen od drveta. Kalup treba premazati masnoćom sa unutrašnje strane, da bi se sapun mogao lakše izvaditi. Za razliku od hladnog postupka, kod koga je sapunska masa prilikom izlivanja tečna, pa se mogu izrađivati sapuni veoma složenog oblika, ovde masa ima strukturu sličnu pireu, te treba dobro paziti da u kalupu ne ostanu vazdušne šupljine. Sapun se brzo steže, čim se ohladi i može se seći na manje komade nožem ili zategnutim koncem.

Ni kod ovog postupka se saponifikacija ne odvije do kraja, ali je mnogo bliže završetku nego kod hladnog postupka. Stoga sapun dobijen ovim postupkom takođe treba da stoji još neko vreme, mada je u ovom slučaju dovoljno oko 2 nedelje. Za nuždu može i odmah da se koristi.

2. POSTUPAK DOBIJANJA BEZGLICERINSKOG SAPUNA

Ovaj postupak je najmanje zahtevan što se tiče tačnosti merenja i čistoće sastojaka, ali zato ima mnogo više posla nego kod prethodnih postupaka. Sapun koji se dobija na kraju, izvanrednih je svojstava i spreman je za upotrebu odmah. Postupak je sličan prethodnom, ali se dodaje veća količina masne sode i veća količina vode. Osim toga se koristi i kuhinjska so.

Najpre se utvrdi količina masnoće koja nam stoji na raspolaganju, pa se na osnovu nje određuju količine ostalih sastojaka. Za 1 kg masnoće, potrebno je:

- masne sode 200 g

- destilovane vode (ili kišnice) 5 litara

- kuhinjske soli 500 g

Posuda u kojoj će se kuvati ova količina sapuna treba da ima zapreminu 5-6 litara. Na kraju treba da se dobije oko 1,5 kg sapuna. To znači da kalup treba da ima zapreminu oko 1,5 litara.

Postupak će biti objašnjen za količinu masnoće od 2 kg.

Pripremi se lonac zapremine oko 10 litara, naspe se 3 litra meke vode (kišnice), i doda se 2 kg masnoće. U drugoj posudi, zapremine oko 2 litra, naspe se 1 litar kišnice i u njoj se rastvori prethodno izmerenih 390 g masne sode. Zatim se i to naspe u lonac, u kome su već masnoća i voda. Lonac se stavi na šporet i masa se kuva na tihoj vatri. Proces teče slično kao kod prethodno opisanog postupka za dobijanje sapuna sa glicerinom. I ovde se može primeniti štapni mikser, radi uštede u vremenu. Ako se ne koristi mikser, već se meša ručno, potrebno je da prođe oko sat vremena kuvanja da bi se došlo u fazu kada masa prestaje da peni i započinje da se raslojava. Bitno je da se neprestano meša, kako bi se saponifikacija efikasno odvijala. Zahvaljujući tome što u masi ima znatno više masne sode nego što je potrebno, u sapunskoj masi na kraju kuvanja neće biti zaostale masnoće.

Kada je sapun skuvan, prelazi se na njegovo prečišćavanje. Naime, sapun koji je dobijen, u ovoj fazi sadrži dosta vode i masne sode, tako da je potrebno izvesti njihovo izdvajanje. U tom sapunu se nalazi i glicerin, ali on neće moći da se sačuva, jer je proces prečišćavanja takav da se i on izdvaja zajedno sa vodom i masnom sodom.

Prečišćavanje se realizuje kroz tri ciklusa pretapanja sapuna, dodavanja soli i ostavljanja mase da se taloži, tj raslojava. Dok je masa još topla, u nju se doda oko 300 g kuhinjske soli. Sada dolazi do izražaja osobina sapuna da je rastvorljiv u vodi, ali ne i u slanoj vodi. Za razliku od njega, u slanoj vodi se rastvaraju masna soda i glicerin. To dovodi do raslojavanja, pa se u gornjem sloju pojavljuje sapun, a u donjem sloju je voda u kojoj su rastvoreni so, masna soda i glicerin:

Masa se ostavi da se polako hladi, što sporije to bolje, jer treba sastojci da se talože, a najbolje je da se sapun što kasnije stegne, kako bi se što bolje odvojio sapun od masne sode. Kada se masa ohladi, sa vrha se skine sapun koji se stegao, a tečnost prospe. Sapun je prilično krt, lomljiv, strukturom podseća na sir:

Ovaj sapun još sadrži dosta vode, čak dve litre više nego što bi trebalo. Takođe, u toj vodi se nalazi i značajna količina masne sode. Sapun se vraća u lonac, dodaje se još dve litre vode i masa se stalno meša. Struktura sapunske mase je sada mnogo finija:

Sada se ponovo dodaje oko 300 g soli, pa se masa ponovo raslojava:

Sledi još jedan ciklus identičan prethodnom: lagano hlađenje sapunske mase preko noći, nakon čega se skida sapun, koji se formirao na vrhu. Ovaj sapun je izuzetne čistoće i bele je boje:

Sada ostaje još jedan proces, a to je priprema sapuna za izlivanje u kalup. Sapun se ponovo vraća u lonac i dodaje mu se prethodno pripremljen rastvor: u pola litre vode se rastvori 10 grama masne sode i 75 grama soli. Rastvor mora biti vruć pre dodavanja sapunu, a i sapun takođe. Ovu masu sada treba kuvati još jedan sat, na veoma tihoj vatri. Mora se paziti da masa što manje peni.

Poslednji korak je priprema kalupa i izlivanje. Kalup treba da ima rupe na dnu i da bude obložen tkaninom. Kada se pripremljena masa izlije u kalup, suvišna tečnost će se ocediti kroz tkaninu i kroz rupe. Nakon stezanja sapuna, može se pristupiti njegovom vađenju iz kalupa i sečenju.

Ovako napravljen sapun može trajati veoma dugo, čak 20 godina. S obzirom da proces izrade traje danima, ovim postupkom su se izrađivale mnogo veće količine sapuna, koje su trajale godinama.

KUVANI SAPUN OD CEĐI PEPELA

Za ovaj sapun važi sve što je rečeno za sapune od masne sode, razlika je jedino u tome što se umesto masne sode rastvorene u vodi koristi ceđ pepela odgovarajuće koncentracije. Zato će akcenat biti stavljen na pripremu ceđi, a sve što važi za sapune od masne sode, važiće i ovde, pa se neće ići toliko u detalje.

DOBIJANJE CEĐI

Kao polazna sirovina se koristi pepeo drveta. Nije svako drvo jednako dobro. Najbolje je drvo jabuke, ali se ono retko koristi kao ogrev, a od ogrevnog drveta je najbolji hrast. Može sasvim dobro da posluži i bilo koje drugo tvrdo drvo. Nije svejedno ni na koji način sagoreva drvo, povoljnije je da se sagorevanje odvija na što višoj temperaturi.

Malo hemije: Da bi se razumeo proces dobijanja ceđi, treba se osvrnuti na sastav pepela. U zavisnosti od načina sagorevanja drveta, moguća su dva slučaja:

1. Ako je sagorevanje drveta intenzivno, sa dobrim dotokom kiseonika, tada će se u pepelu naći oksidi minerala, za nas najznačajniji je kalijum-oksid (K2O). Pepeo će biti svetle boje, skoro bele. Kada se tako dobijeni pepeo pomeša sa vodom, od kalijum-oksida i vode nastaje kalijum-hidroksid:

K2O + H2O → 2KOH

2. Ako prilikom sagorevanja nije dovedeno dovoljno kiseonika, umesto oksida će se formirati karbonati, tj. kalijum-oksid iz pepela će reagovati sa ugljen-dioksidom, pri čemu nastaje kalijum-karbonat (potaša):

K2O + CO2 → K2CO3

Da se to desilo, znaćemo po boji pepela, koja će u ovom slučaju biti znatno tamnija. Pošto nam treba kalijum-hidroksid za saponifikaciju, možemo ga dobiti tako što ćemo u pepeo dodati odgovarajuću količinu gašenog kreča (kalcijum-hidroksid), pa će doći do supstitucije između kalijum-karbonata i kalcijum-hidroksida i tako će nastati kalijum-hidroksid i kalcijum-karbonat:

K2CO3 + Ca(OH)2 → 2KOH + CaCO3

Kalcijum-karbonat neće ući u sastav ceđi, jer nije rastvorljiv u vodi.

Ovaj drugi slučaj je mnogo češći, pa se uglavnom mora u pepeo dodavati kreč.

Dalje će biti opisan postupak dobijanja ceđi. Pepeo drveta se najpre proseje. Potrebno je oko 10 kg pepela. U veliku metalnu posudu za kuvanje (oraniju) se stavi 15 kg gašenog kreča ili 10 litara kišnice u kojoj se ugasi oko 5 kg negašenog kreča. Zatim se doda prethodno izmereni pepeo i još 15 litara kišnice. To se kuva na tihoj vatri da vri lagano, što je moguće duže. Zatim se ostavi da stoji nekoliko dana, a povremeno treba da se promeša. Kada se masa staloži, pažljivo se odlije ceđ, tako da suva materija ostane na dnu. Najjednostavnije je to izvesti tako što se uzme komad creva, napuni se vodom, tako da nema vazduha u njemu i jedan kraj se uroni u ceđ u gornjoj zoni, a drugi kraj se stavi u posudu u koju pretačemo. Crevo stalno treba držati što dalje od dna, da ne bi i talog dospeo u ceđ. Kada nije više moguće pretakati, a da ne krene i talog, prekine se istakanje, a u posudu se dolije još 15 litara kišnice i ponovo se kuva. Time se može dobiti još ceđi (koja je slabije koncentracije), pošto se ponovo sačeka par dana i odlije ceđ nakon taloženja.

Sada, kada smo dobili ceđ, imamo dve mogućnosti:

1. Da napravimo natrijumski sapun bez glicerina. Ovaj sapun se po svojstvima praktično ne razlikuje od bezglicerinskog sapuna koji se dobija od masne sode. Bele je boje i veoma je čist.

2. Da napravimo kalijumski sapun sa glicerinom. Ovaj sapun je mekši, tamne je boje, gotovo braonske, što potiče od boje koncentrovane ceđi.

NATRIJUMSKI BEZGLICERINSKI SAPUN OD CEĐI

U posudu za kuvanje staviti 8 kg masti ili loja i dodati ceđ, čije je dobijanje gore opisano. Ako ne može sva ceđ da stane, nasuti onoliko koliko može, započeti kuvanje, pa kako bude voda isparavala, tako dodavati po malo preostale ceđi dok se sva ne potroši. Sapun se kuva na tihoj vatri uz neprestano mešanje, u trajanju od 6-7 sati. Sapunska masa je braon boje, što potiče od ceđi. Nakon toga se dodaje oko 1,2 kg kuhinjske soli i kuva se još pola sata. So reaguje sa kalijumskim sapunom, tako što dolazi do supstitucije, tj. od kalijumskog sapuna i natrijum-hlorida (kuhinjske soli) nastaju natrijumski sapun i kalijum-hlorid. Takođe dolazi do raslojavanja sapuna i moguće je nakon toga sapunsku masu izliti u kalup čije je dno izbušeno i presvučeno tkaninom. Sapun koji se dobije neće više biti braon boje, već mnogo svetliji, jer će tamna boja ostati u tečnosti u kojoj se nalazi višak baze, so i glicerin.

Ako nam se ne žuri, bolje je ostaviti sapunsku masu da se ohladi i da odstoji jedan dan, pa da se onda skine gornji sloj sapuna i da se izvrši još jedan ili dva ciklusa prečišćavanja, isto je sve kao kod bezglicerinskog sapuna od masne sode. Dakle, dodaje se oko 8 litara kišnice, a nakon što se masa zagreje i počne da vri, dodaje se još 1,2 kg soli. Nakon prečišćavanja može se masa izliti u kalup.

Ako se dobro prečisti, u tri ciklusa, sapun je bele boje, veoma čist i bez neprijatnog mirisa. Može se koristiti odmah nakon sečenja i sušenja.

KALIJUMSKI SAPUN SA GLICERINOM OD CEĐI

Od dobijene ceđi treba napraviti koncentrovanu ceđ. To se radi tako što se ceđ kuva, pri čemu isparava voda, pa koncentracija kalijum-hidroksida raste. Povremeno se proverava zapreminska masa ceđi. Najlakše je to izvesti korišćenjem malog komada krompira. Ako krompir tone, još nije dovoljno jaka koncentracija kalijum-hidroksida. Kada krompir počne da pliva, izmeri se nivo ceđi u loncu, pa se kuva dalje, dok nivo ne padne na petinu prvobitno izmerenog nivoa. Tada je ceđ odgovarajuće gustine.

Pretpostavimo da na raspolaganju imamo 5 litara istopljene masti. U masnoću se dodaje 3 litra koncentrovane ceđi i dalje se kuva potpuno isto kao i sapun sa glicerinom od masne sode.

Ovaj sapun nije tako čist poput bezglicerinskog sapuna od ceđi. Jedina prednost mu je što se može napraviti bez soli.